Šta kažu strani mediji

Pregled iz međunarodnih medija

 

“Slabosti kvantitativnog popuštanja u Evropi”

Prilog Martina Feldštajna (Martin Feldstein), Project Syndicate, Jan 29, 2016

“Zašto je politika kvantitativnog popuštanja Federalnih Rezervi SAD tako mnogo uspešnija nego što je verzija KP koju je sprovela Evropska Centralna banka?. To intelektualno pitanje direktno vodi ka praktičnom pitanju: da li će ECB ikada biti u mogućnosti da prevede kvantitativno popuštanje u snažniji ekonomski rast i veću inflaciju?
… Federalne rezerve su uvele kvantitativno popuštanje – kupovinom velikih količina dugoročnih obveznica i obećavanjem da će održavati kratkoročne kamatne stope na niskom nivou tokom dužeg vremenskog perioda – pošto su zaključile da ekonomija SAD ne odgovora adekvatno na tradicionalnu monetarnu politiku i na paket fiskalnog stimulansa koji je donet 2009 godine. ECB je sledila sličnu strategiju kupovina velikih sredstava i izuzetno niskih (doduše negativnih) kratkoročnih kamatnih stopa. Ali, iako je politika ista kao i politika Federalnih Rezervi, njena svrha je veoma različita.
Pošto Evropi nedostaje široko rasprostranjeni vlasnički udeo koji postoji u Sjedinjenim Državama, kvantitativno popuštanje ne može da se koristi da bi stimulisalo potrošačke izdatke povećavanjem bogatstva domaćinstva. Umesto toga, glavna iako prećutna namera politike niskih kamatnih stopa ECB je da stimuliše neto izvoze snižavanjem vrednosti evra. ECB je uspela u tome, tako što je vrednost evra pala za nekih 25% - sa $1.40 u leto 2014. godine na $1.06 do jeseni 2015 godine… (ceo izveštaj)


Grčka bi još uvek mogla da sruši Evropu”

autora Jan Bremera (Ian Bremmer) TIME magazine, 28/1/2016 (pojaviće se u broju koji će biti objavljen 8 februara)

Pre nekoliko meseci i pre milion migranata, finansijski problem Grčke su bili najveća priča u Evropi. Ipak, uprkos prošlogodišnjeg privremenog oslobođenja od problema, Grčka i njene borbe bi opet mogle da poguraju jedinstvo Evrope do ivice, zato što proces reformi te zemlje ide ka konfrontaciji.
… Ali najveći Ciprasov problem može da bude što Kancelarka Nemačke Angela Merkel ne može više da priušti da pravi kompromise za njegovom vladom. Merkelova je igrala na kartu da će joj Nemci dozvoliti da primi buduće talase izbeglica u Nemačku ne ograničavajući njihov broj. . Ali kako se obični Nemci plaše uticaja priliva migranata na bezbednost i identitet zemlje, Merkelova vidi da rejting njene popularnosti pada na najniži nivo tokom vise od četiri godine. Ona uskoro može da postane politički previše slaba da bi dobacila Grčkoj još jedno preko potrebno uže za spasavanje od brodoloma . Uhvaćen u zamku između rastućeg broja ljutite Grčke javnosti i kreditora koji nisu raspoloženi za ustupke, Cipras bi mogao ponovo da se nađe na vatrenoj liniji.
Iz tog razloga, iako izbeglička kriza i nejasno na pomolu Britanski referendum o članstvu u E.U. sada dominiraju evropskim vestima, Grčka bi mogla ipak da bude priča koja će evropsku opštu saglasnost da pogura do tačke pucanja. (ceo izveštaj)



"Izveštaj EU kaže da je Grčka zanemarila svoje obaveze da čuva granicu"

autora Viktorije Dendrinou (Viktoria Dendrinou), Jan. 27, 2016.

“Grčka je zanemarila svoje obaveze čuvanja svojih spoljnih granica, zaključili su u sredu najviši zvaničnici Evropske Unije, potencijalno otvarajući pitanje načina kako da produže u periodu do dve godine privremene granične kontrole u Evropi u odgovoru na migrantsku krizu.
… Ako zaključci u izveštaju prikupe podršku potrebne većine od 26 vlada Evropske bezvizne zone, poznate kao Šengen, tada bi Grčka imala tri meseca da postupi u skladu sa preporukama komisije o tome kako da poboljša nadziranje svojih spoljnih granica. (ceo izveštaj)


“Američki hedž fond osporava grčku banku”

FT 14.01.2016.

Paulson & Co, američki hedž fond koji vodi miijarder Džon Paulson napisao je šefu grčkog bankarskog fonda za spasavanje da se žali na izveštaje da je zatražio od izvršnog direktora Piraeus da podnese ostavku.Pismo je poslato nakon medijskih izveštaja u sredu da je moćan grčki fond za stabilnost zahtevao ostavku Anthimos Thomopoulosa samo nekoliko nedelja nakon injektiranja 3.3 milijarde evra u Piraeus. Dvojica viših stručnih bankara koji imaju saznanja o situaciji potvrdili su da je od g. Thomopoulosa traženo da podnese ostavku. Sumnje da je vlada levog krila Sirize iza navedenog teranja na smenu g. Thomopoulosa izazvala je zabrinutost oko političkog mešanja u bankarski sektor…

“Grčka prihvata' ulogu MMF- a u otkupu: šef Eurogroup-e”

AFT 14.01.2016.

Šef Eurogroup-e, Jeroen Dijsselbloem, je u četvrtak rekao da je Grčka “u potpunosti prihvatila" da Međunarodni Monetarni Fond preuzme ulogu u trećem programu otkupa uprkos tome što je Atina ranije rekla da nema više potreba za fondom. "(Ministar Finansija Euklid) Tsakalotos mi je potvrdio da grčka vlada prihvata da MMF treba da bude deo procesa," rekao je Dijsselbloem, koji je takođe holandski ministar finansija, po dolasku na razgovore sa svojim partnerima iz evrozone... (opširnije)

“Grčka izlazi iz deflacije nakon 33 meseca, uptick se vidi kao održiv”

Reuters, 13.01.2016.

Grčka je izašla iz deflacije koja je trajala 33 meseca u decembru, i konačno se vide određena povećanja cena nakon teškog perioda ekonomskog pada i političke uzburkanosti. Inflacija obračunata po normama Evropske Unije povećala se na 0,4 procenta u decembru, natkriljujući prognoze, pokazali su podaci iz zavoda za statistiku zemlje u sredu. Ali je glavni indeks potrošačkih cena koji koristi lokalnu metodologiju Grčke opao za 0,2 procenta u odnosu na decembar prošle godine, iako se godišnja stopa deflacije smanjuje iz prošlog meseca… (opširnije)

“Sledeći korak za Grčku: Kako smanjiti dug”

WSJ, 14.01.2016.

“Od poverilaca Grčke se očekuje da uskoro počnu razgovore oko pitanja koje se prožima nad evrozonom još od 2010.g.: kako smanjiti ogroman teret duga zemlje. Grčka je već razdelila svoje dugove privatnim zajmodavcima kroz svop obveznica 2012. godine. Ali to nije bilo dovoljno. Sada većinu duga duguje drugim vladama evrozone koje su priznale da je Atini potrebno više olakšica…Ali dok se poverioci – evrozona i Međunarodni Monterarni Fond – uveliko slažu oko načina kako mogu da se dogovore oko smanjivanja duga Atine, itekako će započeti svađu oko toga koliko olakšica je zemlji potrebno. MMF želi da Grčka dobije značajno odgađanje i predviđa tmurniji izgled za njenu ekonomiju. Većina vlada evrozone ometa zamašnu olakšicu duga dok su institucije bloka optimističnije u vezi sa ekonomskim očekivanjima…”

Pregled regionalnih medija

 

RUMUNSKI mediji

 

“Visoki rukovodilac Bancpost: Još uvek ima dovoljno prostora za porast kreditiranja, posebno u Korporativnom bankarstvu”

Ziarul Financiar dnevne novine, Jan 21, 2016.

“Izvršni direktor Bancpost banke, George Georgakopoulos, kaže da je 2015. godina prva godina kada je poverenje poslovnog okruženja i klijenata pokazalo znake konsolidacije. Više od polovine kompanija koje je revizorski pregledala NBR je reklo da bi uzelo kredit u Rumunskim lejima (RON), bez obzira na finansijski trošak. Direktor Bancpost, koja je zavisno preduzeće Eurobank, je rekao da će njegova banka da podržava privredne delatnosti kompanija koje se bave IT, Telecom, proizvodnjom I izvozom. Bancpost je bila primorana da ubrza proces restrukturiranja u 2014 godini. Tokom nekoliko meseci 2015. Godine, banke sa Grčkim kapitalom u Rumuniji (Alpha Bank, Bancpost, Piraeus Bank i Banca Romaneasca), su bile u centru pažnje zbog Grčke finansijske krize.”

“Visoki rukovodilac Bancpost: Još uvek ima dovoljno prostora za porast kreditiranja, posebno u Korporativnom bankarstvu”

Ziarul Financiar dnevne novine, Jan 21, 2016.

“Izvršni direktor Bancpost banke, George Georgakopoulos, kaže da je 2015. godina prva godina kada je poverenje poslovnog okruženja i klijenata pokazalo znake konsolidacije. Više od polovine kompanija koje je revizorski pregledala NBR je reklo da bi uzelo kredit u Rumunskim lejima (RON), bez obzira na finansijski trošak. Direktor Bancpost, koja je zavisno preduzeće Eurobank, je rekao da će njegova banka da podržava privredne delatnosti kompanija koje se bave IT, Telecom, proizvodnjom I izvozom. Bancpost je bila primorana da ubrza proces restrukturiranja u 2014 godini. Tokom nekoliko meseci 2015. Godine, banke sa Grčkim kapitalom u Rumuniji (Alpha Bank, Bancpost, Piraeus Bank i Banca Romaneasca), su bile u centru pažnje zbog Grčke finansijske krize.”

“Postbank je dobitnik nagrade Forbsovih poslovnih nagrada za inovacije u bankarskim proizvodima i uslugama”

Standard daily (široko pokriće) 14.01. 2016.

“Postbank je dobitnik specijalne nagrade Forbsovih poslovnih nagrada za inovacije u bankarskim proizvodima. Banka je primila specijalnu nagradu za inovacije u kategoriji bankarskih proizvoda i usluga na zvaničnoj ceremoniji upriličenoj za tu priliku sinoć. Nagrada je predata izvršnom direktoru Postbank-e Petia Dimitrova, …"Izabrali smo da budemo prvi koji će uvesti inovativnu mrežu filijala nove generacije, osnovali smo specijalizovane centre za mali biznis, hipotekarno i korporativno bankarstvo, a uskoro će biti otvoren i naš prvi lični bankarski centar. Postavili smo temelje bankarstva budućnosti u kojem su banke bliže pojedinačnim klijentima i kompanijama, bolje ih poznaju i predviđaju njihove potrebe...”, rekla je Petia Dimitrova na prijemu.

BUGARSKI mediji

 

“Postbank i EOS Matrix Bulgaria su potpisale sporazum za prodaju portfolija potrošačkih kredita i kreditnih kartica u vrednosti od EUR 143.6m”

Capital dnevne novine 29.01.2016.

Postbank i EOS Matrix Bulgaria su potpisale sporazum za prodaju portfolija potrošačkih kredita i kreditnih kartica u vrednosti od EUR 143.6 miliona. Ovaj poslovni dogovor je zaključen nakon pregovora između Eurobank Grupe, čija je članica Postbank, i nekoliko međunarodnih kompanija specijalizovanih za naplatu dugova; od svih tih kompanija je odabran EOS Matrix. Banka je izjavila da će zajmoprimci dobijati profesionalizam i kvalitet usluga kao i pre. To je bio jedan od najvažnijih uslova koji je banka imala za kupca portfolija potrošačkih kredita i kreditnih kartica. Sa gledišta klijenata nema nikakve stvarne promene, samo pravna promena kreditora njihovih zajmova u ugovorima. Kao i pre, oni dobijaju istu uslugu pod istim uslovima.


Dimitar Shumarov, govori o nagradi “Investitor u zajednici” koju je banka dobila

Objavljeno na www.manager.bg, 25.01.2016.

“…Dimitar Shumarov, Izvršni direktor i Finansijski direktor Postbank-e, govori o prednostima učestvovanja na konkursu. Odlučili smo da učestvujemo [na konkursu] ne toliko zbog nagrade, već zbog odlične prilike da podelimo sa drugima ono što smo postigli tokom cele godine – naše ideje i projekte, kaže on.

Postbank je jedan od velikih dobitnika u 2014 godini na konkursu za korporativnu društvenu odgovornost (CSR 2014)…
OK! Magazine, str. 108, 109, 23.01.2016.


“Priznanje poslovanju”

OK magazine, 23.01.2016.

“Forbes Bulgaria (Forbes Bugarska) je imenovala ljude koji su transformisali privredu naše zemlje za vreme svečane ceremonije takmičenja za dodelu Forbes Biznis Nagrada 2015. Ukupno 60 bugarskih kompanija se takmičilo za ove nagrade. Pored nagrada u osam kategorija, Forbes Bugarska je dodelio četiri specijalne nagrade. Jedna od nagrada “Inovacije u razvoju bankarskih proizvoda" je dodeljena Postbank.”


“Očekuje se konsolidovanje bankarskog sektora”

Nedeljni časopis Ikonomika 13.01.2016.

“2016. godina će definitivno biti pod uticajem koraka koje je Nacionalna banka Bugarske preuzela u vezi sa pregledom kvaliteta sredstava i praćenjem stres testova u svim bankama u Bugarskoj. Rezultati pregleda i stres testova će verovatno dovesti do početnih mera za restrukturiranje segmenta naročito segmenta velikog broja malih bankarskih institucija u smislu podele kapitala i tržišta. Možda ćemo takođe biti svedoci pripajanja većih banaka naročito onih u vlasništvu Grka (ali ne samo njih) kao rezultat procesa restrukturiranja u svojim matičnim bankama. Ujedinjena Bugarska Banka (UBB) će nastaviti da se razvija veoma dinamično sprovodeći usvojenu strategiju jačanjem svog nekako sporog tržišnog rasta (iz različitih razloga) poslednjih nekoliko godina.

SRPSKI mediji

 

“Grčke banke u Srbiji se spajaju?”

Večernje Novosti, dnevne novine, Jan 23, 2016.

Bankarski sistem u Srbiji, koji broji 30 banaka, je preveliki, imajući na umu broj stanovnika i veličinu privrede, tako da se prema ekonomistima, očekuje njegovo dalje smanjenje. Nakon odlaska Paribas Grupe i prodaje Findomestic banke mađarskoj OTP Banci, odlaska KBC Banke, očekuje se da će u okviru sledeće dve godine neke druge banke napustiti Srbiju ili se spojiti.Kao prvo, očekuje se integracija dve Grčke banke do kraja 2017. Godine. Špekuliše se da će jedna banka iz te zemlje da se isto tako povuče u naredne dve godine; u slučaju da se privredno okruženje ne promeni. Rezimirajući, pet banaka u državnom vlasništvu imaju tržišni udeo od 20 procenata u Srbiji, a slede ih četiri Grčke banke sa 18.7% I dve italijanske banke sa neznatno više od 17 procenata. Čak i 14 najuspešnijih banaka je previše za tako malo tržište…Bankari primećuju da je nepisano pravilo da treba imati jednu banku na milion stanovnika. To bi značilo da bi sedam do devet banaka bilo optimalno rešenje. Kreditna aktivnost stagnira, ne samo u Srbiji, već širom Evrope kao i regiona, a to je ključna kompetencija banaka - kaže ekonomista Mlađan Kovačević.